DA LI NAS ČEKAJU ZAJEDNIČKI PARLAMENTARNI I PREDSEDNIČKI IZBORI? Za građane racionalno, za vlast prednost, za opoziciju - problem!
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za najgledaniji ekonomski kanal Blumberg da veruje da ćemo do kraja godine imati i vanredne i predsedničke izbore, iako mu predsednički mandat ističe tek na proleće 2027. godine.
Ovo nije prvi put da Vučić najavljuje mogućnost opštih izbora, a nedavno je krajem maja u Kini kazao da je moguće da će podneti ostavku na mesto šefa države, a analitičari ocenjuju za Kurir da je pri raspisivanju svakih izbora najvažnije obezbediti kontinuitet napretka Srbije i mir i stabilnost u državi.
Opozicija bez lidera
Prof dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije govori za Kurir da bi sa jedne strane bilo racionalno za građane da se zajedno održe izbori i za Skupštinu i za predsednika republike, ali i da bi se onda opozicija i tzv. studentski pokret našli u još većem problemu, dok bi aktuelni predsednik mogao svojom prodrškom da unapredi popularnost naprednjačkog kadnidata za šefa države.
- Prema poslednjim najavama, vanredni parlamentarni izbori biće odražni na jesen, dok bi po Ustavu i zakonu predsednički morali da budu raspisani u martu jer je Vučić položio zakletvu 31. maja, i sa ekonomske i organizacione strane je neracionalno da se održavaju sa svega nekoliko meseci, pa čak i šest meseci razmaka. Sa druge strane, to bi moglo da podigne već uzavrele tenzije u delu društva i da stvori neku vrstu referendumske atmosfere koji bi određeni nepošteni politički igrači mogli da zloupotrebe... Za državu i građane je najvažnije da se održi mir i stabilnost, naročito u trenutnim geopolitičkim okolnostima, što predsednik Vučić uspeva uspešno da uradi, a što ne uspevaju neki lideri i mnogo većih zemalja. Ipak, smatram da zajednički parlamentarni i predsednički izbori bi dali veću prednost vladajućoj stranci. Sa druge strane, tzv. "studentski" pokret i opozicija mogu da se nađu u još većem problemu nego sada - govori Miletić i objašnjava:
- Parlamentarna opozcija je podeljna između sebe, nemaju jednog lidera oko koga su okupljeni i neretko se u sukobu nađu čak i stranke na istoj strani političkog spektra. S obzirom da i za parlamentarne izbore postoje veliki problemi oko ujedinjenja opozicije, za pretpostaviti je da bi se opozicionari još teže okupili iza jednog zajedničkog predsedničkog kanidadata iz neke stranke, to je po meni skoro nemoguće. Sa druge strane, studentski pokret nema ni zvaničnog, ni nezvaničnog lidera, nema ni članove ni listu zapravo, a logično da kada je u pitanju kandidatura za šefa države - nemoguće je kriti se iza parola i ili opšteg pojma "studenti". Svima deluje da je sva ta priča o blokaderskom insistiranju na izborima zapravo samo varka i da će biti u ozbiljnoj panici kada izbori budu zaista raspisani, iako im je predsednik Vučić više nego na vreme dao jasne rokove.
Drugačije okolnosti
Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je jasno da predsedniku Vučiću, ni vladajućoj stranci nikada nije bio problem da izađu na izbore na zahtev opozicionih aktera.
- Tu situaciju smo imali u decembru 2023. godine kada su raspisani izbori na zahtev "Srbija protiv nasilja", a njihovi rezultati su dobro poznati javnosti. Okolnosti su sada drugačije iz razloga što je država prolazi i još uvek prolazi kroz razne vidove pokušaja obojene revolucije, gde se izbori ne zahtevaju da bi se proverio legitimitet i podrška nekoj političkoj opciji, već da bi to bio povod za stvaranje društvenog haosa i nasilne promene vlasti. Na geolopolitičkom planu ima dosta nepovoljnih okolnosti poput negativnih svetskih kretanja, ratnih žarišta i kritza na Bliskom istoku... Tzv. studentska lista i dalje odbija da se izjasni po pitanju lidera ili programa što vodi ka neizvesnosti kod građana, jer se od njih traže da podrže na izborima nešto "na slepo". Uveren sam da građani na izborima, bez obzira na to da li su oni prvo parlamentarni pa predsednički, ili zajednički, neće glasati za mržnju, već za program, rezultate, ideje i ljude - zaključuje Grubešić.
Kurir Politika